Novosadska kultura sećanja: Mesta na kojima je rokenrol "prašio"

Kapija,Crni bik,Podijum...Bilo neko lepo vreme

Možda kada bi Novosađani malo poradili na kulturi posećivanja svirki umesto na kulturi sećanja, stvari bi bile bolje....

A Medicinska skola zaboravljena

bronx ( boye , imperium of jazz), kazbah podrum hotela park ( obojeni program), na podbari rekao bih ako me secanje ne vara da je kafana dukat dolazili paraf , videosex, a od novosaskih bendova javlja mi se da sam tu jednom gledao Ove sezone vedri tonovi
i tako
e da niste spomenuli ni Mish ( neko jeste dvorihte al to nije to) bilo je i tu svirki

Priče Vijetnamca, Dr Popa, Smuka, Baleta i Čupka o "Žutari", "Atrijumu", "Rupi", "Garudi", "Mašincu", "NS Tajmu" i mnogim drugim mestima poslušajte u emisiji.....
Bas i nesto nisam vidjao Vijetnamca ,Smuka i Cupka po Garudi i ostalim mestima...Bale je vec dugo bio u Americi....ali neka ih.

Mašinac-sećanja na jednu divnu mladost, vreme, prvi poljubac. Ovi današnji su daleko od bezbrižnog detinjstva kakvo smo mi imali. Kao da je juče bilo...

Secam se jos kao deca sa jednocifrenim brojem godina smo se muvali oko zute kuce i slusali probe bendova kroz mali prozor i uvek su nas terali kad god su nas videli hahaha. To je moje naranije secanje vezano za muziku uz koju sam odrastao. Uvek sam voleo novosadsku scenu jer sam je smatrao svojom ali jos kao tinejdzer sam kapirao da je ta muzika vise zezancija, hobi i bezanje od nemastine nego bilo sta drugo ali bas zato su i ostavili pecat mnogih generacija 70ih i 80ih koje su totalno pogubljene u vremenu i prostoru ovog drustva.

Kada sam odrastao skontao sam da je cela mejnstrim SFRJ muzicka scena mnogo pre naseg vremena isto bila jedna ogromna zezancija i da se opet retko ko tu stvarno bavio muzikom vec je muzika mladih vise trebala SFRJugi iz mnogo razloga. Njih nikad nisam ni slusao kao klinac ali ti veliki pop rok bendovi SFRJ nista nisu uradili po pitanju kvaliteta produkcije, aranzmana, zvuka 30-40 godina nakon izlaska originala. Nisu se potrudili da osveze svoje hitove pa cak i nove stvari su im jako loseg kvaliteta izrade bez toga da zalazimo u kreativan deo. Ako oni koji imaju tu mogucnosti to na kraju ne rade onda sigurno nece raditi ni manji kultni bendovi i upravo je to tako. Vecina novosadske pank scene danas svira svoje pesme isto onako kako su ih izvodili na koncertu 1995 godine. Da li igraju na nostalgiju? Ne znam, sasvim moguce ali vec kada toliko dugo sviraju sumnjam da ne mogu da se opreme sa vrhunskom opremom i dobrim ljudima

Ah, pa istini za volju, kad je garuda u pitanju, to i jesu radili vise od rocka, danas su vecina sto su boravili tamo vise nego kod svoje kuce blagopocivski, ili izgledaju ko zombiji i jedu metadon.

Muzika koja se slusala ovde. Ja od mog drustva, mesta gde se izlazilo, pa i moji roditelji nisu slusali dzubre koje,se potura jos od Brene. Nije bilo narodnjaka, mogla se cuti tamburica po kafanama. Sada je sve to proterano. I to smisljeno. Ej, mladezi poturati ono sto su babe i dede slusale. Radi slizba punom parom.

Nikako zaboravljena mesta za mene su takodje i ARA u Grčkoškolskoj ulici, taj podrum koji je odisao rifovima punka, rocka i heavy metala, naravno legendarno DVORIŠTE pored Uspenske crkve gde sam mladost proveo, specijalno sredom kada je bilo metal veče i subotom žive svirke nekih novih bendova. Žal za tim vremenom je ostao...

Srbija i rock : dva roga u dzaku

Samo da pridodam jos i nespomenuti klub Studio 24 kod petrovaradinskog mosta. Bas je bilo dobro mesto za izlazak. Nije bilo toliko striktno za svirke, ali ih je bilo, kao uostalom i Atrijum. A bila je tu i prostorija u kudu "Sonja Marinkovic" i jos poneki,kao Dali npr... ali to je kao stu su neki vec primetili faza 80-90... tj punk. Ovi malo starji pamte cak i neka jos lepsa vremena i neka druga mesta. Nekad bilo sada se pripoveda...

Ispred garude stojimo a bakica od preko puta sa prozora dobacuje:"znam sta vi radite. Vi jedete i pijete drogu".

A mojoj generaciji su na maturskoj večeri (jedan razred mašinske + jedan razred medicinske škole) u restoranu na Andrevlju svirali Cvrčak i mravi.
1969. godine. :)

a prasilo se i pre toga, deo istorije je i roca iz zablja i njegovi rucno radjeni marsali... al ok to su bila neka mirna vremena sporija i opustenija

Lep tekst da se podsetimo tih dana. Neka mesta sam skroz zaboravio poput Kamelota a ovde ga je neko spomenuo. Setio sam se bio je u bul. Kralja Petra. Zanimljivo mesto. A naravno Atrijum, Studio 24 , Rokoteka, Piping.. Secam se devedesetih kad sam bio gimnazijalac devojke su slusale Funky G, Dr Iggy itd i izlazile su u Paradizo, Lunu a Rokoteka u centru je bila za rokere i ribe padavicarke. A ispred Rokoteke grebanje dinar za pivo. Lepa vremena i uspomene a najvise zbog mladosti naravno a situacija u zemlji teska a mi klinci pa nas boli uvo.Jasno mi je sto matorci kukaju za SFRJ. Nije to nostalgija za drzavom nego nostalgija za vremenom a vreme je proslo i ono ne moze da se vrati. Secanja su divna stvar ali guramo dalje.

Muzika koja ni u ono vreme nije imala brojnu publiku a danas je potpuno deplasirana i zaboravljena. Živi još samo u sećanju pojedinih entuzijasta.

Zanimljiva priča, kao iz nekog prethodnog života...
Vredelo ju je tada živeti, a sada preslušati.

@Roker, Bas tako! Moj bend je imao koncert u Medicinskoj skoli, nije proba, nego bas koncert.

Zimski raspust 1984 u kantini srednje škole, svirka: La strada, Zbornaja komanda, Boye i mislim da je bio Obojeni, koncert za pamćenje

Istorija roka u NS ipak ne pocinje pojavom panka kao sto bi se dalo zakljuciti iz ovog teksta.
Od pomenutih Decaka sa Dunava bilo je jos stotinak bendova odraslih u OS Djordje Natosevic, Gradjevinskoj, Medicinskoj, na Masincu i Poljoprivrednom faksu.... Tu je i sala MZ u Arse Teodorovica, pa dom iznad poste na Detelinari, dvoriste nekakvog doma u Nikole Tesle, pa rukometno igraliste u Dunavskom parku a greh je ne pomenuti Tribinu mladih, par lokala u Zmaj Jovinoj i par svirki u knjizari Most i klubu 22 .... A za vreme ratova devedesetih, veliku ulogu su imali Rokoteka, Kamelot i atomska sklonista na NNaselju.

Novi Sad je imao rok, ali nikada nije imao pank.

Sve što je napisano je kasna faza roka, moglo bi se reći početak panka. dešavalo se tokom osmadesetih i kasnije. Petnaestak sezona ranije, Dečaci sa Dunava vežbali su su u nekoj mesnoj zajednici u ulici Papa Pavla, srušenoj još pre četrdesetak godina.